Deca Komunizma Milomir Maric Pdf _TOP_ Downloadl

Deca Komunizma Milomir Maric Pdf _TOP_ Downloadl

Deca Komunizma Milomir Maric Pdf Downloadl >>> https://urluss.com/2t7Zu1

2. M I L O M I R M A R I D t M 1M A G L E S A I S T 0 K A 3.Vesni i Vedranu 4. SARAJ Deca komunizma jo uvek su navlasti...............................9 Raanje Dece k om u n izma...................................................17 N o v I o vE K NA vRATIM A R A J A ...........................27 MAGLE s TI UsA Is t o KA (Karlo tajner, Ante Ciliga, ivojin Pavlovi, Dragiavasi, Boidar Maslari, vladislav rib n ik ar)........................................39 REvoLUCIJA U M EsTo DoM ov IN E (Doktor sima M ark o vi)...............................................79 c r n a r u k ac r v e n e in t e r n a c io n a l e (Mustafa G o lu bi)......................................................... 111 izm o s k v e je s t ig a o b o r s a l in o (Ivan Maek Matija)..................................................... 271sTRANI sUD KREMLJA (Ilija Milki, Tria Kaclerovi, Ivo Mari, Rodoljubolakovi, sreten ujovi, braa vujovi, braa Cviji) . . . . 287 5. 8DeCA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA PIJUN KOJI NAS JE vOLEO (JosipKopini). . . . 307 TIT O v GLASNIK U M OSKvi (Doktor Nikola P etrov i)........................................... 343 NAI G RO BO viU SIBIRU (Doktor Ivan Oak) . . 381 ZNA STALJIN TA RADI (Sra P rica)....................... 406 BIO SAM LEvO KRILO (Rato D u g o nji).................423 ODBRANILI SU SvOJE SNOvE (Olga Nini i AvdoHum o)........................................439 JAI OD ISTINE(velimir T e r z i )...........................451 DALEKO JE CENTARSvETA (Doktor vladimirvelebit)........................................... 461 POGLAviCA SJUGA (Svetozar vukmanovi Tem po).................................489 6. DECA DOMUNIZMA JO UVED SU NA VLASTI (predgovor ovom izdanju)Mariu, vas je pod svoje uzela beogradska reakcija i vas trebaobesiti na Terazijama, rekao mi je armantno i aljivo, kad jeproitao moju knjigu, nekadanji Titov ljubimac i najvei komunistikidisident Milovan ilas. viali smo se konspi- rativno i zaverenikisvake subote u deset sati Poto mu je dugo bilo zabranjeno javnodelovanje i istupanje, kod njega sam proveravao ono to sam otkrivaou arhivama ili kod drugih svedoka epohe. Jedino nipoto nijepristajao da Tito nije bio Josip Broz iz Kumrovca, ve sin nekogaustrijskog ili poljskog grofa, a moda ak i biskupa. Naterao me jeda potraim jo ive Titove poznanike iz Zagreba iz dvadesetih godina,kad se kao zarobljenik vratio iz Rusije, da potvrde da ga nijezamenila sovjetska tajna sluba i da je bravar zaista bio boljivladar od svih koji e ga naslediti. 7. 10 DeCA KOMUNIZMA I: MAGLESA ISTOKA ta je doivela moja velika generacija: da joj sudija budeovaj balavander Milomir Mari, zapisao je u svoj dnevnik legendarniTitov general i ministar spoljnih poslova Koa Popovi. Meutim,zabranio je da se njegova svedoanstva objavljuju dok je iv iposlednji partizan. Partizani su odavno mrtvi, ostale su samo starekurve, napisao je Titov biograf vladimir Dedijer, uz napomenu daodmah moe mirno da sklopi oi, jer se rodio njegov nasle- dnik: Maripripada neustraivoj generaciji koja je videla u ta su se pretvorilinai lepi snovi i ideali! Ovom buruju i malograaninu je vanija pikanjego- ve ene od svetske revolucije - objavio sam ta je na robiji uSremskoj Mitrovici rekao Titov konkurent za komunistikog vou PetkoMileti, loau beogradskog Narodnog pozori- ta, koji ga je krio kaoilegalca iz Moskve dok se nije spet- ljao sa njegovom enom.Naravno, i on je, kao i toliki drugi, sa Titovim nalogom, zavrio usibiru Retki su preiveli i vratili se posle sedam hiljada dana uSibiru, kao Karlo tajner, koji je po izlasku iz Moskve napi- saopismo jednom odavno mrtvom jugoslovenskom komu- nistikom voi,mislei da je on taj Tito koji se doepao vlasti u Beogradu. Unovinama je, decenijama kasnije, izja- vio da tri dana i noi nijemogao da zaspi posle itanja moje knjige, jer mu je konano sve puklopred oima. Najzad je shvatio u kakvom je uasu uestvovao, spreman dase rtvu- je i strada zbog dalekih nekih pokolenja. Dobrica osi meje stalno prekorevao to sam bezobzir- no zabio no u lea njegovojgeneraciji. ivojin Pavlovi je napisao nadahnuti esej o mojojpolitikoj pornografiji. Svuda su me hvalili Danilo Ki i Mirko Kova.Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojli nafrancuskom radiju u Parizu: Iza Marievog cinizma je pusto i beznae8. Deca komunizma jo uvek su na vlasti 11 jednog mladog narataja.Prezire zvaninu vlast, uvia krah njene ideologije i ni u ta neveruje, pa od dananjeg alosnog stanja pravi neku vrstu sadistikezabave, iji su junaci isti kao i pripadnici ikakog podzemlja. Krozstrahote i zloine ostvarivali su svoje ideale boraca za narodna iradnika prava, toboe radi kamuflae, ivei na visokoj nozi i krijuise iza borsalino eira. Dakle, jedna ubistvena knjiga, koja vie liina mafijaku, kriminalnu hroniku, nego na istoriju slobo- darskog ihumanog pokreta. A bezobzirna pljaka, pohlepa i obmana, ostala jeskrivena iza laljivih imena i ideala. Upravo to je za mene bioizazov da razotkrivam zabra- njene stranice nae istorije.Decenijama se propovedalo da je zagrebaki nadbiskup AlojzijeStepinac bio ustaa i ratni zloinac, sve dok u knjizi Deca komunizmanisam objavio fotografije sa proslave Dana ustanka naroda Hrvatskena Jelaia placu u Zagrebu 27. jula 1945. godine, gde on sedi napoasnoj tribini sa vladimirom Bakariem i partizan- skim i ruskimgeneralima. Tim otkriem bili su okirani ak i oni koji su dobroznali za tajne susrete Tita i Stepinca i pokuaje nagodbe poslerata. Meutim, zaklela se zemlja raju da se sve tajne na kraju -odaju, bez obzira na to to je i katolikoj crkvi i komunistikojvlasti podjednako odgova- ralo da se sve to je neprijatno istinito- zaboravi. Da bi Ste- pinac postao potovani muenik i svetac,zabaureno je da je bio obini junak svoje epohe: solunskidobrovoljac i uslu- ni saradnik kralja Aleksandra, Ante Pavelia iTita. Zato je i Glas koncila na naslovnoj strani postavio pitanje:Koga to provocira Milomir Mari? Ko je meni uopte dao pravo da krimzavet utanja izme- u crkve i drave? Apsolutno niko, pa sam se jojednom ogreio, prvi otkrivajui da vladika Nikolaj velimirovi nijebio nikakav ratni zloinac, poto su ga Nemci drali 9. 12 DeCAKOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA zatoenog u logoru Dahau. igosan je uemigraciji, da bi Udba slobodno u zemlji mogla da bira patrijarheSrpske pravoslavne crkve Bio sam oduevljen saznanjem da nisu samoetnici sara- ivali sa okupatorom nego i partizani. Zato sam kaolini poraz doiveo najnoviju dravnu istragu o generalu DraiMihailoviu i etnicima, koji su u meuvremenu, odlukom srpskogparlamenta, rehabilitovani kao antifaistiki pokret otpora iizjednaeni sa partizanima. Uz svesrdnu pomo novih demokratskihvlasti i njihovih reformistikih tajnih slubi, otkrilo se, naalost,neuporedivo manje nego to sam ja pre trideset i vie godina objaviosam, bez iije dozvole, zabadajui prst u oko jo jakom komunistikomreimu, koji je bio ubeen da e biti vean. Niko nije mogao dapoveruje da niko moan ne stoji iza mene i da me kroz ivot vodeiskljuivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da mesluajno ne provale i jednostavno ne poiste, nikad nisam demantovaoda radim za sve mogue domae i inostrane obavetajne slube, poto sumi te sumnje dugo bile praktino jedina zatita Najvie mi se, ipak,dopala izjava sina generala Udbe, inae paenoga Slobodana Miloevia,da je knjigu Deca komunizma zapravo napisao neki moni trust mozgovana Institutu za bezbednost u Beogradu i da su na ulici nali nekogklinca, to jest mene, da ga slikaju i potpiu kao autora. Za njegaoigledno nikakav drugi ivot izvan kandi komu- nistike tajnepolicije i nije postojao. Tek mnogo godina kasnije uverio sam se daje on u potpunosti bio u pravu. Ja sam bio samo sluajni izuzetakkoji potvruje pravila slube. Od njega disidenta napravila jedisidenta, koji je prvi napao ivog Tita, i posle kratkog zatvoraposlala ga u Ameriku meu etnike, koji su svi odreda ve radili zaUdbu. Nije 10. Deca komunizma jo uvek su na vlasti 13 uspeo da senametne i proslavi kao oslobodilac, iako je po povratku u Srbijubio potpredsednik gotovo svih opozicio- nih stranaka iborac-knjievnik na ratitima Krajine i Bosne tokom devedesetihKomunisti su se decenijama branili da moraju da budu na vlasti - daJugoslavija ne nestane u krvavom bratoubilakom ratu, iako je Titoneprestano ponavljao da bratstvo i jedinstvo treba uvati kao zenicuoka svoga Na kraju se to zaista i desilo, kada su zaratili etnici ipar- tizani iz partizanskih filmova, nekadanji stipendisti Titovogfonda i uenici partijske kole u Kumrovcu. U svakom sluaju, sami suzapalili kuu u kojoj su iveli, da bi premaskirani ostali na vlastiposle pada Berlinskog zida, optuujui Ame- riku i Nemaku da su ponalogu davno pokojne Kominterne rasturili Jugoslaviju Kao to sumoja deca komunizma i njihovi potomci poetkom devedesetih otili uetnike, ustae, balije i baliste, tako su i posle najnovijegbalkanskog rata postali najvei zagovornici evroatlantskihintegracija, demokratije, uspo- stavljanja ljudskih prava, istine ipomirenja. Ni tu za nezvane padobrance i slobodne i neodgovornemislioce nije bilo mesta, poto su sva unapred bila popunjenanekadanjim izvrnim sekretarima komunistikih CK, lanovima koje-kakvih ideolokih komisija, urednicima Komunista ili bar decomkomunistikih budovana ak ni veliki kriminalac nisi mogao da postaneako ti otac nije bio pukovnik Udbe ili KOS-a. Mi Amerikanci smovelika sila i postali zahvaljujui svom pragmatizmu. Raunamo da akosu oni dobro sluali komuni- ste, sluae i nas, uteio me je vaan ovekiz amerike ambasade u Beogradu, poto su me posle knjige Decakomunizma pozva- li na turneju po najprestinijim amerikimUniverzitetima od 11. 14 DeCA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKAStenforda do Harvarda: vi ste beznadean sluaj, niste za ozbiljnusaradnju! Isuvie ste svojeglavi i na svoju ruku. A ko je protivsvake vlasti, taj odista nije za vie od saaljenja! Bio sam ponosanna tu presudu, iako mi nije bilo ba najjasnije kako je sve ostalo uporodici. Oevi su bili ovla- eni instruktori komunistikog Kremlja,a sinovi - zapadne demokratije. Dve generacije na pravoj straniprotiv narodnih neprijatelja. Moda me je Milovan ilas dobronamernoupozorio da sam nepromiljeno podlegao neprijateljskoj ireakcionarnoj propagandi, najiskrenije verujui da se u njoj nalaziistina o naoj prolosti, sadanjosti i budunosti. Deca komunizma sunapravila takvu strahotu od ivota u samoproglaenoj demokratskojzemlji da nije ni udo to se posle svega sa nostalgijom seamo TitoveJugoslavije kao vrhunca blagostanja i ljudske civilizacije A modaim je to upravo i bio cilj, ukoliko ja nisam neizleivo oboleo odteorije zavere. Ko mi je kriv to sam protraio ivot naivno sanjajuiSrbiju na Zapadu, mada ni u mojim najkomarnijim snovima ona nijeizgledala ovako osakaena, poniena, osiromaena i osramoena. A mojaknjigaDeca komunizma postalaje kultnijugosloven- ski bestseler, premnogo decenija (1987), kada smo zaista vero- vali da je mogue netodrugo, osim da se deca komunizma presvuku u nove uniforme i opetnas potamane i opljakaju kao onomad njihovi oevi 1945. godine. A zaistinu i pravdu neka se i dalje bore iskljuivo oni kojima vie nijeni do ivota. Adamu Mihnjiku su se veoma svidela Deca komunizma itampao ih je u varavi u prestinoj ediciji Kultura, zajed- no saZarobljenim umom nobelovca eslava Miloa posle pobede solidarnostinad komunistikom diktaturom! A najugledniji svetski listoviprepoznali su u knjizi novi nain miljenja u Beogradu. 12. Decakomunizma jo uvek su na vlasti 15 Ali zarobljeni um je jedino ovdepobedio posle pada Berlinskog zida, koji je srpska politika elitaprespavala ili doivela kao smak svog sveta. I kada je petokrakaskinuta sa Kremlja, u Srbiji su se u nju kleli ak i dok sustavljali kokarde i evropske zvezdice, nadajui se da e kad-tadvratiti pravu. ak i najtraginiju i najpotresniju priu moe da napieiskljuivo dobar pisac. Zato sam esto svog velikog uitelja vladimiraDedijera zadirkivao daje lino izmislio Tita i parti- zane, a optubeaniju po umama i gorama pretoio u sedam neprijateljskih ofanziva.Osmu je napisao Branko opi, zajedno sa Nikoletinom Bursaem, koji,kao ni Tito, nije ni postojao. Istorijsko Titovo NE Staljinustvarno je Dedijerova literarna kreacija, ba kao i Titova amerikabiografija, dok su prvi ilasov demokratski govor u Ujedinjenimnacijama tajno pisali politiki osuenici u Sremskoj Mitrovici - bivikraljevski ministri i diplomate. Kao pretea danas vrlo popu- larneprofesije, Dedijer kao Titov PR samo nije uspeo da ga ubedi da nenosi ljatee maralske uniforme i da naokolo eta okien ordenjem kaopaun, jer Amerikance takav veoma podsea na Geringa. Tako se piuozbiljne prie kojima ceo svet veruje. Zato je sadatragikominooekivati da, posle crne legende, novu srpsku evropsku priu pie nekood ovih bivih komunistikih polit- komesara, sada boraca za ljudskaprava i evropske standarde. Paradoksalno je da je ista osoba kojaje 1948 . godine odreivala ko moe a ko ne moe da ue na Crveniuniver- zitet Karl Marks u Beogradu na kraju dobila diskrecionopravo da deli propusnice ko od naih ljudi moe da bude protagonista,glavni ili epizodni, i u prii sa zapadne strane 13. RAANJE DECEKOMUNIZMA (predgovor prvom izdanju) Bili su srena generacija. Umladosti - revolucionari. U najboljim godinama - vlast, ministri,dravnici i ambasadori. U starosti - ivi spomenici, uvari mladalakihideala ili radikalni kritiari svega za ta su se borili! Davno jetrasirana magistrala istorije. Opisano je stvara- nje KPJ, njenaborba protiv nenarodnih reima, stradanje komunista na robiji,frakcijske borbe. Dolazak Josipa Broza Tita za generalnog sekretarai novi partijski kurs Istorijske sednice, narodni ustanak iodluujue ratne epopeje. Par- tizanska borba protiv okupatora idomaih izdajnika. Sve neprijateljske ofanzive i socijalistikarevolucija. Stvaranje Republike i osloboenje zemlje. Zatim, velikoNe Staljinu 14. 18 DeCA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA 1948. godine.Pokret nesvrstanih i samoupravljanje - kao tekovine zasebnogjugoslovenskog puta u socijalizam Traio sam u svemu neku ljudskudimenziju. Gotovo privatnu istoriju. Sudbine pojedinaca koji suimali ogromne zasluge i podneli nita manje rtve, da bi, u konanomobra- unu, ostali bez uoljivijeg mesta u ikonostasu revolucije.Tako sam doao do neega to moda ne spada u politiku istoriju. Upravotamo gde se ona zavrava, poinje ova zbirka pria o interesantnimljudima, koji su iveli u jednom krajnje neizvesnom i uzbudljivomvremenu, na svojoj koi oseajui njegove vratolomne bure, plime ioseke. Bez ambicija da vrim generalnu reviziju, opti remont, ili dautvrujem pravdu i ispravljam nepravde, skupljao sam pikanterije isitnice, po pravilu izvan interesa istorijske nauke. Literarnazanimljivost i uverljivost odvela me je nuno u neistraene paralelnesvetove obavetajnih slubi, poli- cijskih i diplomatskih tajni,pustolovina i avantura, kaprica monika, linih i porodinih drama itragedija. Pobedni- ci i heroji, suvereni junaci i sudije istorije,literarno naje- e deluju nezanimljivo, izvetaeno i lano, za razlikuod pobeenih, sklonjenih, iskljuenih, onih u manjini - odba- enihgrubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci, kolebljivci,nezadovoljnici i neistomiljenici svih boja. Ljudi koji su, kad jegrmelo, pogreno procenili politiku situaci- ju, odnos snaga,zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trali ispred rude. Ovakavgeneracijski post skriptum - sa stal- no prisutnima i kompletiransa izostavljenima - savreme- nicima nudi daleko vee mogunosti zaprepoznavanje nego uoptena i zamagljena oficijelna stvarnost. Nekadsam se namerno trudio da ljudima poverujem na re. Niko nas bolje nepoznaje od nas samih. Ne volimo da ostavljamo tragove. Nije biloonako kao to je zapisano, nego 15. Raanje dece komunizma 19 obino -onako kao to se pria. Prolost nam je ostala usme- na, proizvoljna,s neverovatnim zapletima, kombinacijama, nametaljkama, traevima ianegdotama. Zapisnici, proglasi i dokumenta eventualno pokazujukako smo se sloili i dogo- vorili. Da sakriju sve to je bilo runo ineprijatno, izmeu. Na stranu - vrlo rasprostranjeno folklornonepoverenje u bilo kakvo itanje i pisanje. Pedesetih, u Sarajevuje, recimo, odrana tribina Ljudski likovi Marksa, Engelsa iLenjina. Govorilo se o neizmernom Marksovom geniju i neshvatljivojdobroti, kojom je plenio na svakom koraku Bio je uzoran, porodianovek Kerkama je pred spavanje umeo divno da recituje poeziju.vizionarski put vladimira Iljia Lenjina, njegov doprinos pobediprole- tarijata, zaeeren je njegovim nenim, komunistikim i dru-garskim odnosom prema Nadedi Krupskoj. Na to je filozof LjubomirTadi rekao da su Marks i Lenjin, neosporno, bili mnogo vei umovi odEngelsa, ali da se, njemu lino, Engel- sov ljudski lik najvie svia.Prvo, nije sahranjen na groblju Hajgejt, jo manje u monumentalnommauzoleju. Spaljen je i pepeo mu je rasut po Severnom moru.Suprotstavio se ocu, buruju, bio je prvi salonski komunista,Marksov velikoduni mecena i iskreni vernik u ispravnost borberadnike klase. Jedanput je izjavio: Da nema Francuskinja, ne biimalo smisla iveti. U potrazi za tim uzvienim ivotnim smislom,zaradio je i neku kakljivu boletinu. Nikada se nije enio. iveo je,istovremeno, sa dve devojke, roene sestre. Publika je, najblaereeno, bila okirana. Pria nije nima- lo liila na dosadna crkvenaitija svetih otaca revolucije. Onda su se priale druge prie: Kakoje revolucija pobedi- la, uz natoveanske i podjednake napore svihnaih naroda i narodnosti. Da se definitivno prekida sa starim, loimi izrabljivakim drutvom . Nije sluajno profesor filozofije 16. 20DeCA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA dr Duan Nedeljkovi bio predsednikkomisije za ispitivanje ratnih zloina. Taj isti profesor, koji jesam predavao skoro sve predmete na beogradskom Filozofskomfakultetu, doneo je, kau, 1948. godine na as radio-aparat. Pustioje direktan prenos sa Petog kongresa KPJ i, zauzevi stav-mirno,rekao: ta ja imam da vam priam, ne trebaju vam nikakve knjige, ovovam je ista filozofija! Asistentima je zadavao strune radove stemom Etiko, logiko i estetiko u govorima naih rukovodilaca Buniose jedino Dragan Jeremi, zaduen za estetsku dimenziju problema: tada ja radim, drue pro- fesore, kad drug Aleksandar Rankovi u svojimgovorima nikad ne spominje umetnost? Uprkos svemu, 1948. nije bilojednostavno dokazati da je pravilno to nismo prihvatili osornediktate velikog brata, da smo stvarno neto drugo i da hoemo dabudemo sasvim samostalni. Da u istoj meri ne valja ni Istok, niZapad, a da mi nismo isuvie mali da stanemo na elo nekog treeg iboljeg sveta. Decenijama smo bili ponosni to smo jedino mi ispravniNa Bledskom savetovanju marksista objavljen je docnije raskid steorijom odraza. ini se vie teorijski i deklarativan, negopraktian. Od tada naa stvarnost nije, bar slubeno, subjektivniodraz objektivne stvarnosti. Zamandaljena su vrata ovdanje filijalestaljinizma. Koju godinu kasnije, Kar- delj je sumnjiavo od lanovakomisije za izradu slobodar- skog ustava iz 1963 . traio da seizjasne da li su odrazisti ili antiodrazisti Posle vika represije,kojom se pobednika revolucija prvo nemilosrdno obraunala s poraenomklasom, potom, i s kolebljivim i malodunim saborcima, obeana jeblizina slobode. Nova vlast se pomirila s injenicom da jerevolucija vie menjanje odreenih pravila i institucija, negotrebljenje 17. Raanje dece komunizma 21 ljudi. viak slobode nijesigurno doao to su rukovodioci najedanput postali dobri i obzirni.Prosto, na poetku ez- desetih imali smo prve dobre etve i valjaloje proslaviti to smo u stanju da se sami ishranimo i jedemo svojhleb. Sistem je zaista mogao biti superioran. Sve mu je ilo odruke, pa je sebi dozvoljavao i odreeni luksuz. Korulanskufilozofsku kolu nije stvorila nikakva opozicija, niti skromni ivlasti lojalni profesori, s dobrim vezama u svetu, nego sam sistem,koji je, dok se nije uplaio, bio zahvatio talas bezgraninogslobodarstva. Isuvie je pojednostavljeno rei daje posle padaAleksandra Rankovia neko doao i upalio svetlo. Uostalom, tek mnogokasnije su pesnike i umetnike poeli da napadaju i osuuju. elje zaveom demokratijom, kosmopolitizmom i traj- nim ukljuivanjem unapredne evropske narode brzo su pod patronatom ondanjih republikihrukovodstava prerasle u besmislena, lokalna i nacionalistikaiivljavanja. Od tada je sve manje optejugoslovenskih ideja kojenisu doekane na no kao tenja ka unitarizmu i hegemoniji najbrojnijenacije. Zato sam nae najpoznatije revolucionare na kraju nji- hovogivotnog puta zaticao sruenih ideala i razoarane svojim delom . Bilisu dugo zasluni za sve to smo postigli i to imamo. Nevolje su poeletek kad je trebalo da meu sobom pronau krivca za sve ono to se -posle - desilo Neki su, poput Svetozara vukmanovia Tempa, sledeisvoju buntovnu prirodu - nastavili borbu. Otiao je, parti- zanski,ponovo u umu. Makar u prekrasno selo Reevie, pored Petrovca naMoru! Otuda je dravno i partijsko ruko- vodstvo zasipao predlozima,studijama i spasonosnim recep- tima za ekspresno izlaenje zemlje izkrize. Nije ga mogao uutkati ni obeshrabriti ni otvoreni podsmehnekih njego- vih naslednika. Stoiki je to primao, koristei inajbanalnije 18. 22 DeCA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA prilike daizrazi svoje nezadovoljstvo. U Zemunu je jedanput, s istim stepenomstrunosti, govorio sa ginekologom prof. dr vojinom uloviem natribini o predbranim odnosima, a ja ga nisam morao mnogo nagovaratida s rok-grupom Bijelo dugme zapeva Padaj silo i nepravdo. Drugisu, kao dr Gojko Nikoli, posle pola veka komuni- stikog staa i ueau panskom graanskom ratu i NOB-u, demonstrativno naputali partijskeredove. ve due vremena negodujem protiv mnogih pojava u naojzemlji, napisao je dr Nikoli sekretaru svoje osnovne organizacijeSKJ. Da budem potpuno jasan, ja za to nemam nikakvih linih razloga.Svojim radom i niijom milou postigao sam sve to se, s obzirom namoj drutveni status i s obzirom na nae prilike, moe postii: visokvojni in, odlikovanja, penzija, drutvene poasti itd. Prema malo-graansko-birokratskoj logici, ja bih morao biti prezado- voljan iobavezan da utim . Ali, kao to pre pedeset godina nisam priaopokretu radi svojih linih interesa, tako ni sada ne piem ovo pismosebe radi Naprotiv, naa stvarnost me upravo koi da inim ovaj, pomnogima, rizian korak. Moje nezadovoljstvo je samo jedan izrazsadanjeg optenarodnog nezadovoljstva i nespokoja to se mene linotie, kao komunista izjavljujem da sam u opoziciji prema svemu to jebezumno, to je delo mega- lomanskih ambicija, u opoziciji protivetatistikog nasilja, protiv muenja ljudi da se iznudi priznanje,protiv naciona- lizma i separatizma prikrivenih ustavnim pravomnacija da se samostalno razvijaju Najdalje je, ipak, otiaonekadanji komandant Druge pro- leterske brigade i rukovodilac ueleznici Ljubia veselinovi. On se 7. aprila 1986. godine ubiorevolverskim hicem ispred Spomenika oslobodiocima Beograda u znakprotesta zbog 19. Raanje dece komunizma 23 potpune razbucanostiJugoslavije, kako stoji u pismu koje je ostavio za predsednika CKSKJ: Neodgovorno ponaanje rukovodeih politiara, u stvaripovampirenih srednjove- kovnih knezova i buljubaa, zaslepljenihvlau u svojim nahijama, kompromitovalo je rezultate NOB-a iRevolucije. Nacionalizam i separatizam, gori nego oni pre 1941.godine, posejali su raznovrsne deobe meu narodima Jugoslavije idoveli njenu radniku klasu do ivice raspadanja. Moja odluka da naovaj nain zavrim svoj ivotni put, poruio je veselinovi, sazrevalaje nekako uporedo sa nazadovanjem nove Jugoslavije - sa njenimupornim prelaenjem iz ranog socijalizma u kasni feudalizam . Pod-vlaim da mi nije stalo do neke spektakularnosti, ve do postizanjaodreenog efekta. Naime, ako ovaj moj protest - samoupucavanje(samospaljivanje je bolno, anahrono i ima u sebi neeg religioznog)- podstakne na razmiljanje ljude u dravnim i partijskim forumima,onda nee biti uzaludan. A ako - kao i mnogi slini vapaji - ne dopredo uiju i savesti glavnih reisera dananjice, onda neka se i ovamoja rtva prikljui masi od milion i sedam stotina hiljada uzidanihu temelje zamiljene, slobodne, socijalistike i jedinstveneJugoslavije Zbog podgrejanog mladalakog radikalizma veteranarevolucije sednice Saveta federacije bile su jedno vreme zatvoreneza javnost. Burne diskusije i odluno nemirenje sa situacijom kad supotisnute nae nade u socijalizam i samo- upravljanje gubile su se uturim agencijskim saoptenjima o konstruktivnim razgovorima opojedinim aspektima naeg drutvenog razvoja. Paradoksalno je da surevolucionarni zanos i komunistika i partizanska tradicija viesauvani kao dominantne estetske oznake jakog ideolokog nabojaliterature, pozorita, filma i rok-muzike, nego kao stvarno 20. 24DeCA KOMUNIZMA I: MAGLE SA ISTOKA obeleje aktuelne domae politikeprakse, koja neizostavno zahteva neke nove puteve i reenja. Otuda ujednoj knjizi Mustafa Golubi i Ljubia Risti, dr Sima Markovi i DuanMakavejev, Svetozar vukmanovi Tempo i Goran Bregovi. Igra jeizgleda zavrena: ostali su lepi snovi. Treba se samo suoiti sposledicama! M M 2b1af7f3a8